Teme: ----- molimo izaberite -----Šta suOblasti primeneDokazna vrednostSprovođenje ispitivanjaUviđaj - Procena - KorišćenjePrimerna pitanja

1. pozitivne i negativne,
2. vidljive ili očigledne, koji se mogu uočiti golim okom, i
3. latentne ili nevidljive, koji se sastoje uglavnom od znoja sa različitim neorganskim i organskim jedinjenjima, kao što su soli, glukoza, holesterol i isparljive masne kiseline. Njihov sastav varira u zavisnosti od ishrane, uslova života osobe i drugih faktora, a otkrivaju se magnetnim i običnim prahovima, hemijskim supstancama i drugim tehničkim metodama.

Identifikacija dva otiska zasniva se na njihovom poređenju i utvrđivanju dovoljnog broja podudarnih individualnih karakterističnih tačaka, uzimajući u obzir njihovu jedinstvenost i specifičnost.

Oblasti primene^
Naučno-tehnička obrada i poređenje otisaka omogućavaju pouzdano utvrđivanje identiteta svake žive ili preminule osobe. Naročito, ovaj metod služi:

1. za utvrđivanje identitetanepoznatih izvršilacakrivičnog dela.
2. za potvrđivanje identitetauhapšenih lica.
3. zapovezivanje osumnjičenih licasa otiscima pronađenim na mestu krivičnog dela.
4. za utvrđivanje identitetažrtava i nestalih lica.
5. za utvrđivanje identitetalica koja su opravdano dodirivala predmet.
6. za utvrđivanje identitetalica koja daju lažne podatke ili odbijaju da saopšte podatke o identitetu.
7. za otklanjanje ili potvrđivanje sumnji u slučaju istih imena i prezimena.
8. za utvrđivanje identitetalica sa amnezijom, gluvonemih lica i lica u komi.
9. za utvrđivanje identitetanepoznatih leševaiz saobraćajnih nezgoda, masovnih katastrofa i drugih uzroka.
10. za utvrđivanjepogrešnog zatvaranja drugog licai sprečavanje pogrešnog puštanja drugog lica iz zatvora.

Dokazna vrednost^
Sa procesnog stanovišta, otisak prsta predstavlja indiciju, a ne samostalan dokaz da je lice kome pripada izvršilo krivično delo. On ukazuje ili na prisustvo lica u prostoru, ako je pronađen na nepokretnom predmetu, ili na kontakt sa pokretnim predmetom na kome je pronađen, ali ne nužno i na njegovu upotrebu, čak i ako je taj predmet upotrebljen kao sredstvo izvršenja krivičnog dela. Pri pronalaženju otisaka, radi pravilnog zaključivanja, treba uzeti u obzir:

1. razliku izmeđukontaktaiupotrebepredmeta.
2. tačnomestou prostoru ili na predmetu gde je otisak pronađen.
3. opravdanoprisustvona tom mestu, kao iopravdan kontaktsa spornim predmetom.
4. postojanjedrugih pratećih tragovana otisku, kao što su krv, boja, ulje i sl.
5. opravdanopostojanje drugih pratećih tragova(kao što su prethodno navedeni) na otisku.
6. postojanjedrugih otisakačak i ako nisu pogodni za identifikaciju.
7. postupakkoji je primenjenza pronalaženje, izuzimanje ili kopiranje, transport i analizu otiska.
8. svaki drugi podatakkoji proizlazi iz stvarnih okolnosti konkretnog slučaja.

1. označavanje individualnih karakterističnih tačaka i ocenu karakteristika upotrebljenih u poređenju.
2. ocenu mesta i položaja pronalaska, odnosno da li je reč o pokretnom ili nepokretnom predmetu.
3. ocenu stečenih prekida kontinuiteta papilarnih linija nastalih usled trajne ili izlečive povrede.
4. ocenu primenjenog postupka, odnosno načina i sredstva otkrivanja, izuzimanja ili kopiranja, pakovanja, transporta, čuvanja, kretanja i analize.
5. kvalitativnu ocenu daktiloskopskih kartona.
6. kvalitativnu ocenu fiksiranja latentnog otiska.
7. ocenu faktora koji mogu izmeniti otisak, kao što su hladnoća, vlaga, vrsta površine i drugi uslovi.
8. ocenu autentičnosti otiska.
9. ocenu tipa, kategorije, klasifikacije i vrste otiska, kao i dela tela sa kojeg potiče — prsta, dlana ili tabana.
10. ocenu klasifikacije i arhiviranja daktiloskopskih kartona.
11. ocenu određivanja konkretnog prsta, kada je to moguće.
12. ispitivanje zakonitosti izvršenog uzimanja otisaka.
13. ocenu opravdanosti prisustva na mestu i kontakta sa spornim predmetom.
14. ocenu postojanja drugih tragova na otisku prsta, na primer krvi, bojenih materija i sl.
15. ocenu upotrebljivih otisaka u zavisnosti od mesta na kome su pronađeni i uslova koji su vladali.
16. ocenu podudaranja i povezanosti, bilo između otisaka, bilo između otisaka i lica.
17. ocenu pronalaska otisaka koji nisu pogodni za identifikaciju.
18. ocenu slučajeva u kojima otisci nisu pronađeni.
19. tumačenje dokazne vrednosti pronađenih otisaka.

• uviđajna mestima izvršenja različitih krivičnih dela ili drugih događaja, kao i pregled povezanih predmeta, radi ocene pregledanih mesta i tačaka na kojima su pronađeni i izuzeti otisci ili drugi tragovi.
• ocenu izveštaja o laboratorijskim ispitivanjima, nalaza i mišljenja veštaka i stručnih mišljenja državnih i drugih laboratorija ili stručnjakau slučajevima koji se odnose na otiske.
• korišćenje podatakakoji zahtevaju dalje ispitivanje, uz označavanje kriminalistički značajnih mesta za dodatnu analizu, dokumentovanje i prikazivanje, kao i utvrđivanje tačaka koje su mogle biti laboratorijski ispitane, ali takav zahtev nije postavljen.

1. Kolika je dokazna vrednost otiska?
2. Pod kojim uslovima prisustvo otiska može biti opravdano?
3. Koje karakteristične tačke ukazuju na identifikaciju otiska?
4. Kako se ocenjuje mesto pronalaska spornog otiska — prostor, položaj i predmet?
5. Kako se ocenjuje metodologija traženja, kopiranja, fiksiranja i ispitivanja spornog otiska?
6. Na osnovu kojih tačaka i podataka se ocenjuje autentičnost otiska?
7. Šta znači da nisu pronađeni otisci pogodni za identifikaciju?
8. Šta znači da otisci uopšte nisu pronađeni?
9. Kako se ocenjuje povezanost otisaka?